Muzejsko društvo Srbije 
Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije
Etnografski muzej u Beogradu, 3. novembar 2025. godine
U ponedeljak, 3. novembra 2025. godine, sa početkom u 11 časova u Etnografskom muzeju u Beogradu otvoren je jednodnevni stručni skup Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije. Tema ovogodišnjeg skupa bila je Kultura ishrane.
Ciljevi Stručnog skupa su višestruki – okupljanje stručnjaka i razmena iskustava, predstavljanje i diskusija o temama koje za sve nas predstavljaju svojevrsne izazove i razvijaju nedoumice, kao i pronalaženje konkretnih rešenja i alata za budući rad povezan sa izabranim temama Skupa.
Dobrodošlicu u ime domaćina poželela je Jelena Sekulović, muzejska savetnica Etnografskog muzeja u Beogradu koja je istakla značaj kulture ishrane. Podršku stručnom skupu dao je i predsednik Muzejskog društva Srbije dr Ljubiša Vasiljević koji je etnolozima poželeo uspešan rad. Branka Sikimić, predsednica Etnološke sekcije obrazložila je razloge za odabranu temu. Program je dalje obuhvatao izlaganja petetnologa iz različitih institucija koji su izložili svoje prijavljene teme, nakon čega je održana i diskusija sa prisutnim članovima. Nažalost, tri izlagača bila su sprečena da prisustvuju skupu.
Izlaganje kojim je otvoren ovogodišnji stručni skup je Kulinarska raznovrsnost kao kulturno nasleđe, dr Miloša Matića (Etnografski muzej u Beogradu). Pojam raznovrsnosti u okviru kulture ishrane neretko je odraz identiteta ili nastojanja da se iskaže identitet.Raznovrsnost ishrane može da se posmatra u smeru znanja i veština pripreme hrane, ali i u smeru upotrebe namirnica, što ukazuje na kompleksnost pojedinačnih kulinarskih produkata. Na prostoru Balkana mnoge namirnice koriste se kao hrana, posebno kad je reč o namirnicama konzerviranim na tradicionalan način.Raznovrsnost unutar kulture ishrane može da se posmatra kao eksternalizacija konkretnih društvenih i ekonomskih konteksta. Kultura ishrane predstavlja eksternalizaciju ukupne društvene strukture. Sistem ishrane se koristi za unutardruštvenu komunikaciju, kao i za identifikaciju ka drugim društvima i pored deljenih kulinarskih vrednosti. Nakon izlaganja, kolega Matić najavio je jubilarni broj Glasnika Etnografskog muzeja, koji izlazi 2026. godine – 100 godina nakon prvog broja. Upućen je poziv da se pošalju radovi i teme u što većem broju.
Sledeće predavanje u prvom delu stručnog skupa održala je Aleksandra Prodanović Bojović (Muzej afričke umetnosti, Beograd) – Recept za duplu sreću – ishrana povezana sa kultom blizanaca u Zapadnoj Africi. Koleginica Prodanović Bojović približila nam je činjenicu da se u zapadnoj Africi rađa najveći broj blizanaca na svetu. Kod naroda Joruba iz Nigerije, koji ima najvišu stopu blizanačkih poroda na svetu, razvilo se kultno poštovanje blizanaca. Oni se smatraju blagoslovom za porodicu i božanskom manifestacijom plodnosti i izobilja. Koncept izobilja je simbolički predstavljen i ritualima vezanim za hranu koja se sprema za blizance, kao i posebnim jelima za žene koje žele da rode blizanace. Veza između hrane kao simbola plodnosti i rađanja blizanaca jasno je izražena i kod proslava posvećenih blizancima koji se kod naroda Ga u Gani održavaju u okviru žetvenihceremonija jama.
Nakon pauze za kafu, usledila su tri predavanja koja su se odnosila na prezentaciju određenih jela. Koleginica Snžana Tomić (Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno) pričala jeo tradicionalnom jelu – Ćeške. Ovo jelo koje se pravi od piletine i ječma, danas se sprema u jugozapadnom delu Srbije i važi za poseban specijalitet. Na osnovu rezultata istraživanja autora sprovedenih 2012. godine u Priboju, kroz dokumentarni film predstavljen je način njegove pripreme i ukazano je na značaj i aspekt njegove upotrebe.
Potom je Snežana Šaponjić Ašanin imala izlaganje Znanje i veštine pravljenja kajmaka kao element na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Znanja i veštine pravljenja kajmaka kao važne namirnice u kulturi ishrane, karakterističan je za tradicijske zajednice koje se bave stočarstvom na području centralne i zapadne Srbije. Praksa proizvodnje kajmaka je očuvana sve do danas, a proces je odličje tradicijske prakse i lokalnog identiteta. I danas, u domaćinstvima kajmak prave uglavnom žene. Sirovina je punomasno mleko koje se zagreva i razliva u plitke posude radi kvalitetnijeg formiranja kore, odnosmo kajmaka. Kajmak je oduvek predstavljao veoma kvalitetnu namirnicu. Jeo se u svečanim prilikama, ali i svakodnevno. Poznat je kao pastirska hrana, ali i kao hrana koja se iznosila na trpezu u raznim porodičnim slavljima. Danas se kajmak osim u kućnim uslovima proizvodi i u privatnim mlekarama.
Završno predavanjeO poslasticama sa Kosova i Metohije održala je Mina Darmanović (Muzej u Prištini). U svom prikazu koleginica se osvrnula na poslastice pripremane u domaćoj radinosti, ali i na one poslastice zanatske izrade koje imaju dugu tradiciju, a koje su se pod uticajem različitih kultura, razvilekao specijaliteti sa nekim svojim specifičnostima. Predstavljeno je i poslastičarstvo, stari orijentalni zanat koji je bio vezan za gradsku sredinu i zanatkojim su se bavili Goranci iz Šarplaninske župe Gore. Poslastice o kojima je koleginica Darmanović pričala, probali smo uz kafu.
Nakon održanih predavanja, nastavljena je diskusija sa prisutnim članovima Etnološke sekcije. Dogovoreno je da se temom Kultura ishrane bavimo u narednom periodu. Ideja je da objavimo zbornik radova, nakon čega je planirana i zajednička izložba. Rok za prijavu teme je do kraja godine (31. decembar), nakon čega ćemo aplicirati za sredstva za izradu zbornika na konkursu Ministarstva kulture RS. O pojedinostima koja se tiču prijave teme, članovi Etnološke sekcije biće posebno obavešteni.
Stručni skup je završen uz stručno vođenje kroz izložbu Keramika: Otisak, autorke Jelene Tucaković.
Branka Sikimić
predsednica Etnološke sekcije
Muzejskog društva Srbije