Sekcija muzejskih bibliotekara i knjižničara

Inicijativa za osnivanje Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara pri Muzejskom društvu Srbije pokrenuta je jula 2003. godine, kada je poslat prvi upitnik svim muzejima u cilju definisanja tačnog broja specijalnih muzejskih biblioteka, odnosno bibliotekara i knjižničara koji u njima rade.  Ipak, zvaničan početak rada vezuje se za 14. april 2004. godine, kada je na sastanku izabrano rukovodstvo i napravljen plan i program budućeg delovanja Sekcije u okviru Društva.
Pored osnovnog i  jednog od najvažnijih zadatka Sekcije – povezivanje i saradnja specijalnih biblioteka, rad Sekcije zasniva se i na konstantnom stručnom usavršavanju članova, zastupanju profesionalnih interesa muzejskih i galerijskih bibliotekara i knjižničara, širenju svesti o značaju specijalnih biblioteka i njihovom očuvanju, pružanje pomoći u osnivanju stručnih biblioteka, kao i saradnja sa drugim strukovnim nacionalnim i međunarodnim udruženjima.
Današnja Sekcija broji oko trideset aktivnih članova koji redovno prisustvuju  godišnjim sastancima, edukativnim i akreditovanim seminarima, predavanjima i slično, a učestvuju i u radu Muzejskog društva Srbije, kroz godišnje skupštine i sastanke. Članovi Sekcije takođe učestvuju u organizaciji organa i tela ne samo Muzejskog društva Srbije nego i drugih strukovnih nacionalnih i međunarodnih organizacija. Zahvaljujući tome, čest je slučaj da su naši članovi stipendisti prestižnih strukovnih programa ili učesnici na različitim konferencijama i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Rad Sekcije je kontinuiran, aktivan i raznovrstan, zahvaljujući razvijenoj komunikaciji, povezanosti i entuzijazmu kolega. Kroz edukaciju, usavršavanje i delovanje njenih članova konstantno se unapređuje rad specijalnih biblioteka, promoviše bibliotečka struka i same specijalne biblioteke, čime je obezbeđen njihov opstanak i razvoj.

Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara Muzejskog društva Srbije i Podružnice specijalnih biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije

Male biblioteke – velika dela 2

 Značaj fondova specijalnih biblioteka u radu istraživača i stručnjaka iz različitih oblasti.

Narodni muzej Zrenjanin, 28. oktobar 2024. godine

od 12 do 16 časova

Sekcija muzejskih bibliotekara i knjižničara Muzejskog društva Srbije i Podružnica specijalnih biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije, organizovale su stručni skup „Male biblioteke –velika dela 2“ za bibliotekare specijalnih biblioteka u Srbiji u Narodnom muzeju Zrenjanin u Zrenjaninu, 28. oktobra 2024. godine.

Prošle godine, bavili smo se temama stručne prakse, volontera i asistencije u bibliotekama, kao i digitalizacijom i savremenijim pristupima na mreži. Ove godine, inspirisani našim korisnicima i specifičnim fondovima koje im nudimo za njihova istraživanja, opredelili smo se da se bavimo Značajem fondova specijalnih biblioteka u radu istraživača i stručnjaka iz različitih oblasti.

 Cilj stručnog skupa:

 Sastav fonda specijalne biblioteke je ono što ih čini posebnima i što bibliotekari svojim profesionalnim odnosom pokušavaju da sačuvaju i da razviju. Specijalne biblioteke su posebne po vrsti građe koju prikupljaju, a koja je određena ustanovom u čijem je sastavu, te se u njihovim fondovima nalazi specijalizovana građa neophodna zaposlenima i stručnjacima iz određenih oblasti. Upravo iz ovog razloga u fondovima specijalnih bibliteka čuva se specifična i dragocena građa koja se ne može pronaći u drugim bibliotekama. Zato specijalne biblioteke predstavljaju riznice znanja neophodnog zaposlenima, istaživačima, stručnjacima i studentima za oblasti koje pokrivaju.

Sama ideja da se u okviru jedne ustanove (muzeja, arhiva, pozorišta, zavoda itd.) nalazi biblioteka koja će odgovarati pretežno potrebama zaposlenih, inspirisala nas je da pozovemo upravo korisnike da ispričaju svoje iskustvo u korišćenju specijalnih biblioteka i koliko su im ovi fondovi značajni. Na skup će biti pozvani zaposleni, stručnjaci, istraživači, studenti iz različitih oblasti koji u svom svakodnevnom radu koriste građu iz specijalnih biblioteka. Na taj način bismo želeli da ukažemo na veliki značaj i specifičnost fondova specijalnih biblioteka koje nisu okrenute širokoj javnosti i korisnicima poput javnih biblioteka.

Stručni skup je trajao jedan dan u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, a okupio je  bibliotekare koji rade u specijalnim bibliotekama širom Srbije. Skupu je prisustvovalo 20 stručnjaka iz različitih ustanova poput Narodnog muzeja Zrenjanin, Etnografskog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja Srbije, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu, Muzeja žrtava genocida, Centra za obuku ANS osoblja, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Skup se sastojao iz dva segmenta: prvi segment obuhvatio je tri predavača – dva korisnika specijalnih biblioteka i zaposlenu višu knjižničarku u specijalnoj biblioteci, dok je drugi segment obuhvatio snimljene intervuje i razgovore bibliotekara sa korisnicima njihovih specijalnih biblioteka.

Prisutne su na početku pozdravile organizatorke i moderatorke skupa Bojana Petraš, predsednica Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS i Aleksandra Mirčić, predsednica Podružnice specijalnih biblioteka BDS, kao i direktor Narodnog muzeja Zrenjanin Siniša Onjin.

Predavači su bili dr Žarko Ilić, naučni saradnika Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je govorio o iskustvu i radu sa različitim specijalnim bibliotekama, Darinka Pop-Mitić, umetnica iz Beograda, koja je govorila o korišćenju fonda i saradnji sa Specijalnom bibliotekom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i Gordana Šeatović, viša knjižničarka u Muzeju žrtava genocida, koja je govorila o korisnicima njihove Specijalne biblioteke i promovisala knjigu „Biblioteka Muzeja žrtava geonocida : Prvih 15 godina (2007–2022)”.

Drugi deo programa obuhvatao je razgovor bibliotekarke Maje Gojković iz Specijalne biblioteke Muzeja Vojvodine u Novom Sadu sa kolegom arheologom Jovanom Koledinom, prikazivan je snimak bibliotekarke Ivone Starčević iz Specijalne biblioteke Narodnog muzeja u Nišu sa koleginicom Ivanom Gruden Milentijević, muzejskom edukatorkom, kao i snimak „Iskustvo kolega Narodnog muzeja u Zrenjaninu o uslugama i značaju Specijalne muzejske biblioteke“ autora Bojane Petraš, više diplomirane bibliotekarke i Marka Mićevića, master informatičara, i  završen razgovorom bibliotekarki Milice Milić i Jelene Pušice iz Etnografskog muzeja u Beogradu sa korisnicima Specijalne muzejske biblioteke – Leonorom Vekić, prof. FPU, Nikolinom Jovanović, studentkinjom na Katedri za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Markom Stojanovićem, doktorom nauka, muzejskim savetnikom.

Nakon svakog predavanja i prikazanog intervjua, kolege su iznele zapažanja, postavljale pitanja i vođena je dimanična diskusija. Ustanovljeno je da se specijalne biblioteke i zaposleni bibliotekari često susreću sa veoma sličnim problemima u svakodnevnom radu, na šta su nam i naši korisnici ukazali kroz razgovore i intervjue poput nedostatka prostora za odlaganje knjiga i nepostojanje čitaonica za korisnike, nedovoljnih sredstava izdvojenih od strane matičnih ustanova za obnavljanje fonda biblioteka, kao i opreme za biblioteku, nemogućnost fleksibilnijeg radnog vremena (budući da u specijalnim bibliotekama imamo zaposlenog jednog ili dva bibliotekara). Predložena je efikasnija saradnja i promovisanje specijalnih biblioteka i njihovih fondova naročito studentima i srednjoškolcima, koji često nisu ni svesni da ove biblioteke postoje i da su im njihovi fondovi dostupni za pisanje stručih i naučnih radova. Kao najvažnije zapažanje korisnika specijalnih biblioteka, posebno zaposlenih u ustanovama kulture, jeste da su ove biblioteke početna i nezaobilazna stanica u istraživačkom radu, pisanju stručnih i naučnih radova, stvaranju novih izložbi i svakodnevnom  muzeolokom i istraživačkom radu, ali i poslednja stanica koja fizički čuva njihove kataloge i stručne radove, i zaokružuje njihov rad koji ostaje narednim generacijama i nakon zatvaranja izložbe ili završetka neke manifestacije. Specijalne biblioteke su okarakterisane kao riznice, koje često u svojim fondovima čuvaju građu koju je često nemoguće pronaći u drugim bibliotekama u Srbiji, pa i mnogo šire.

Učesnici su nakon završetka Stručnog skupa obišli stalnu postavku Narodnog muzeja Zrenjanin.

 PROGRAM

12–12.15

Pozdravna reč organizatorki stručnog skupa Bojane Petraš i Aleksandre Mirčić

Pozdravna reč direktora Narodnog muzeja Zrenjanin Siniše Onjina

12.15–12.35

Predavanje dr Žarka Ilića, naučnog saradnika Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu o iskustvu i radu sa specijalnim bibliotekama

12.35–12.40  Diskusija

12.45–13.05

Predavanje Darinke Pop-Mitić, umetnice iz Beograda, o korišćenju fonda i saradnji sa Specijalnom bibliotekom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

13.05–13.10 Diskusija

13.15–13.35

Predavanje Gordane Šeatović, više knjižničarke u Muzeju žrtava genocida o korisnicima njihove Specijalne biblioteke i promocija knjige „Biblioteka Muzeja žrtava geonocida : Prvih 15 godina (2007–2022)

13.35–13.40 Diskusija

            13.45–14.15 Pauza za kafu

Snimljeni razgovori sa korisnicima:

14.15–14.35

Razgovor bibliotekarke Maje Gojković iz Specijalne biblioteke Muzeja Vojvodine u Novom Sadu sa kolegom arheologom Jovanom Koledinom

14.35–14.45

Snimak bibliotekarke Ivone Starčević iz Specijalne biblioteke Narodnog muzeja u Nišu sa koleginicom Ivanom Gruden Milentijević, muzejskom edukatorkom

14.45–15.00

Iskustvo kolega Narodnog muzeja u Zrenjaninu o uslugama i značaju Specijalne muzejske biblioteke. Autori snimka: Bojana Petraš, viša diplomirana bibliotekarka i Marko Mićević, master informatičar

15.00–15.15

Razgovor bibliotekarki Milice Milić i Jelene Pušice iz Etnografskog muzeja u Beogradu sa korisnicima Specijalne muzejske biblioteke – Leonora Vekić, prof. FPU, Nikolina Jovanović, studentkinja na Katedri za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Marko Stojanović, doktor nauka, muzejski savetnik

15.15–15.30 Diskusija

            15.30–15.45 Zatvaranje

16.00

Obilazak stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin, uz stručno vođenje

Stručni skup Male biblioteke – velika dela

Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara Muzejskog društva Srbije i Podružnice specijalnih biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije

U ponedeljak, 9. oktobra 2023. godine od 10 do 16 č. organizovan je stručni skup koji je okupio prvenstveno stručnjake iz specijalnih muzejskih bilioteka u Srbiji, kao i bibliotekare iz javnih biblioteka kao i specijalnih biblioteka instituta, arhiva i škola.  Skup je organizovan na inicijativu predsednice Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS-a – Bojane Petraš, i predsednice Podružnice specijalnih biblioteka Bibliotekarskog društva Srbije – Aleksandre Mirčić, a projekat je podržalo i Ministarstvo kulture Republike Srbije, na javnom konkursu za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti u 2023. godini.

Ciljevi Stručnog skupa su višestruki: okupljanje bibliotečkih stručnjaka i razmena iskustava, predstavljanje i diskusija o temama koje za sve nas predstavljaju svojevrsne izazove i razvijaju nedoumice, kao i teskobe u pronalaženju njihovog rešenja, uključivanje bibliotekara u rad Sekcije MDS-a i Podružnice BDS-a, kao i pronalaženje konkretnih rešenja i alata za budući rad povezan sa izabranim temama Skupa.

Teme na Stručnom skupu su pažljivo odabrane, nakon mnogobrojnih konsultacija i sastanaka sa članovima Sekcije MDS-a i Podružnice BDS-a. Za predavače su pozvane kolege iz različitih oblasti koje su na najbolji način mogle da odgovore na date teme.

Program su otvorile organizatorke skupa Bojana Petraš i Aleksandra Mirčić, nakon čega se prisutnima u ime Muzejskog društva Srbije obratila članica Izvršnog odbora dr Ivana Ćirić, a nakon nje se u ime Bibliotekarskog društva Srbije obratila preko video-poruke i Jelena Glišović, predsednica BDS. Program je dalje obuhvatao 9 predavača iz različitih institucija, koji su izložili svoje prijavljene teme, a nakon svake teme održana je i diskusija sa prisutnim članovima.

Skup je tematski bio podeljen na dva bloka.

Prvi blok je trajao od 10 do 13 č. i obuhvatio je temu  Stručna praksa, volonteri i asistencija u biblioteci , a drugi blok je trajao od 14 do 16 č. i obuhvatio teme vezane za Digitalizaciju građe i savremeniji pristupi korisnicima na mreži.

Stručnom skupu su prisustvovali bibliotekari uglavnom iz specijalnih biblioteka iz cele Srbije (Niša, Zaječara, Smedereva, Požarevca, Novog Sada) kao i iz Beograda (ukupno 40 kolega iz različitih institucija i 10 studenata završne godine sa Katedre za bibliotekarstvo Filološkog fakulteta u Beogradu). Aktivno učešće bibliotekara putem pitanja i komentara nakon svakog predavanja pokazalo je aktuelnosti tema koje su obrađene.

Sekcije muzejskih bibliotekara MDS na 19. konferenciji Bibliotekarskog društva Srbije

Konferencija Bibliotekarskog društva Srbije održana je od 14. do 16. decembra 2022. godine u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Devetnaesta konferencija pod nazivom Udruživanje, povezivanje i umrežavanje bibliotekara, okupila je stručnjake iz cele zemlje, kao i regiona.  Održana je u okviru obeležavanja jubileja 75 godina osnivanja Društva. Učesnici su imali priliku da prisustvuju predavanjima, radionicama, poster sesijama, a dodeljene su i nagrade i druga priznanja pojedincima i organizacijama povodom Dana bibliotekara i jubileja.

Bojana Petraš, predsednica Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara Muzejskog društva Srbije i bibliotekarka specijalne muzejske biblioteke Narodnog muzeja Zrenjanin, učestvovala je na poster sesiji, gde je u saradnji sa koleginicom i sekretarkom Sekcije iz Etnografskog muzeja Jelenom Pušicom, predstavila rad Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS-a.

Sekcija uskoro obeležava dve decenije postojanja, stoga je ovo bila jedinstvena prilika da se bibliotečkim stručnjacima predstavi rad jednog udruženja koje deluje u okviru institucija čija primarna delatnost nije bibliotečka. Najvažniji zadaci Sekcije od samog osnivanja 2004. godine podrazumevaju udruživanje, podršku, edukaciju, usavršavanje i promociju rada specijalnih muzejskih biblioteka, bibliotečke struke i njihovih zaposlenih.

Kroz plakat i prezentaciju istaknut je i značaj specijalnih biblioteka i sručnjaka koji u njima rade. Krug svakog muzejskog istraživanja započinje  i završava se u biblioteci – od istraživanja literature do publikacije koja ostaje sačuvani trag u fondu nakon završetka svake izložbe – stoga ove biblioteke predstavljaju svojevrsne čuvare muzeološke misli u Srbiji. Rad svake muzejske biblioteke jedna je posebna priča, koja uprkos specijalnim uslovima u kojima posluje i specifičnim korisnicima, kroz udruživanje, podršku i zajedničke projekte kontinuiramo radi na očuvanju našeg kulturnog nasleđa.

Sekcija muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS
U sredu, 2. novembra 2022. godine, u Specijalnoj biblioteci Etnografskog muzeja u Beogradu održan je akreditovan stručni seminar „Biblioteke koje ljudi žele : design thinking metodologija” za članove Sekcije muzejskih biblitekara i knjižničara MDS. Predavanje i radionicu održala je Milica Matijević, diplomirani bibliotekar savetnik u biblioteci “Dimitrije Tucović“ u Lazarevcu.

Pored razmene iskustava u razgovoru sa drugim kolegama iz specijalnih muzejskih biblioteka, učesnici seminara upoznali su se sa drugačijim metodama i novim alatima koje mogu upotrebiti za rešavanje projektnih, ali i svakodnevnih izazova u poslovanju. Upotrebom ovih veština i ovakvog pristupa u radu polaznicima je dostupan alat koji će im pomoći u poboljšanju postojećih, ali i stvaranju novih usluga za korisnike, a omogućiće im da suštinski izmene dosadašnji način na koji rade unutar svojih organizacija i timova.
Svi polaznici seminara prošli su kroz teorijski i praktični deo radionice, a po završetku su dodeljene potvrde o završenom akreditovanom programu.

Sastanak Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS
15. oktobar 2020.

Dana 15. oktobra 2020. godine održan je sastanak Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS preko platforme Zoom.
Sastanku je prisustvovalo dvanaest članova Sekcije iz različitih ustanova i gradova u Srbiji. Na sastanku se govorilo o načinu budućeg rada Sekcije i prilagođavanju današnjim (epidemiološkim) uslovima, dogovoren je dalji plan rada i odabrane su teme i seminari koji su zaposlenima u specijalnim bibliotekama korisni za dalji rad i unapređenje u struci.
Takođe je dogovoreno da će se, do stabilizovanja epidemiološke situacije u zemlji, rad Sekcija pretežno nastaviti putem mejlova ili organizovanjem onlajn sastanaka i predavanja.

Spisak organizovanih seminara Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara MDS
Akreditovani seminari i predavanja (od 2011. do 2020. god.):

1. Seminar „Demokratizacija digitalizacije u bibliotekama„, predavači Nataša Dakić, Aleksandra Trtovac i  Jelena Andonovski, utorak, 26. novembra 2019. sa početkom u 10 časova, u prostoru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ (Bulevar kralja Aleksandra 71, Beograd).

2.    Predavanje „Evropeana: evropske integracije u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa„, predavač Tamara Butigan Vučaj, načelnica Odeljenja za razvoj digitalne biblioteke i mikrofilmovanje Narodne biblioteke Srbije, ponedeljak, 23. septembra 2019. u 12 časova, u prostoru Muzeja primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18, Beograd).

3.    Akreditovani seminar „Elektronska obrada starih i retkih knjiga„, 23. oktobar 2017. u prostoru Elektronske čitaonice Bibliteke „Dragan Lukić“. Predavači – Novka Šokica-Šuvaković, Aleksandra Drapšin i Svetlana Vučković iz Biblioteke Matice srpske iz Novog Sada.

4.    Akreditovani seminar „Autorsko pravo u bibliotečko-informacionoj delatnosti“, 1. decembar 2016. u Etnografskom muzeju u Beogradu,  predavači – dr Tatjana Brzulović Stanisavljević i dr Dragana Stolić iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

5.    Akreditovani seminar “Šta posle skeniranja? Digitalizacija bibliotečke građe i korišćenje digitalnih kolekcija”, predavači  dr Bogdan Trifunović i Aleksandar Vukajlović, 12. maj 2015. godine u prostoru Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

6.  Predavanje „Upravljanje konfliktima u bibliotekama: u susret efikasnog radnog okruženja“ – predavač Jelena Jovin, 11. decembar 2015. godine, u Biblioteci Matice srpske i 5. oktobra 2016. u Narodnom muzeju u Čačku.

7.   Predavanje „Bibliografski izvori i srpska retrospektivna bibliografija“ – predavač Marija Bogdanović iz NBS, u Narodnom muzeju u Kraljevu, 20. novembra 2015.

8.    Predavanje „Fenomen plagiranja nekad i sad“ – predavač Tatjana Brzulović Stanisavljević, MA bibliotekar savetnik i načelnica Sektora nabavke i obrade u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, 28. februara 2014. u prostoru Galerije-Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

9.    Povodom obeležavanja Međunarodnog dana knjige, predavanje  „Creative Commons, Copyright i Copyfight„, održala Nevenka Antić, Creative Commons Serbia Legal Project Lead, 23. aprila 2014. u prostoru Muzeja istorije Jugoslavije.

10.    Tribina „Creative commons – kreativnost i društvo znanja“, održana 25. juna 2014.u prostoru Galerije Petar Dobrović. Na tribini su učestvovali: Nevenka Antić, Mile Kiš, Creative Commons Serbia, Vikimedija Srbije; Jelena Andonovski, Aleksandra Popović, Sanja Antonić,Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd; Milica Ševkušić, Biblioteka Instituta tehničkih nauka, SANU; Vesna Opavski, doktorant, Fakultet likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.

11.    Predavanje „Stručno usavršavanje i sticanje zvanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti“ – predavač Novka Šokica Šuvaković, zamenik upravnika i rukovodilac Odeljenja za matične poslove i Referalni centar Biblioteke Matice Srpske, 30. septembra 2014. godine, u prostoru Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

12.    Predavanje „Mere  tehničke zaštite stare i retke bibliotečke građe – konzervacija i restauracija  papira i pergamenta” – predavač Željko Mladićević, načelnik Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije, 19. marta 2013. u Galeriji Petra Dobrovića u Beogradu. Kao dodatni deo predavanja i organizovana je poseta Odeljenju za zaštitu, konzervaciju papira i pergamenta u NBS.

13.    „Partnerski program Gugl knjige kao kanal promovisanja muzejskih izdanja”, je bila tema Milice Ševkušić, bibliotekara Instututa tehničkih nauka SANU, predstavljena 26. septembra 2013. u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu.

14.    Temu „Portal Europeana i elektronski izvori Kobson-a namenjeni muzejskim bibliotekama”, izložila je mr Sanja Antonić iz Odeljenja za naučne informacije i edukaciju,  Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, 19. novembra 2013. Takođe u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

15.    Predavanje “Da li biblioteke imaju šta da rade kada je sve na E? Imaju, i to onoliko” – predavač Biljana Kosanović, načelnica Odeljenja za naučne informacije u NBS, održano je 23. aprila  2012. u  Galeriji Petra Dobrovića.

16.    Predavanje “Formiranje i vođenje zbirki starih i retkih knjiga” – predavač Dejan Vukićević. Predavanje je održano Narodnom muzeju u Kraljevu, 21. septembra 2012.godine.

17.    Prezentacije projekata Aleksandre Mirčić „Evropski kontekst srpskog nadrealizma“ i projekta elektronske čitaonice Katarine Krstić „Čitajte o Muzeju savremene umetnosti“, održane su 5. oktobra 2012. god. u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

18.    Predavanje „Autorsko pravo: pojam, zakonska regulativa i biblioteke“. Predavanje je održala Tatjana Brzulović Stanisavljević, bibliotekar-savetnik i načelnica Sektora nabavke i obrade u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“,  24. novembra 2011. godine, u prostoru Galerije Petra Dobrovića.

19.  U petak, 29. maja 2020. godine, održan je besplatan vebinar u organizaciji Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara Muzejskog društva Srbije za bibliotekare specijalnih biblioteka u Srbiji. Na vebinaru je o temi  Transformacija specijalnih biblioteka i njihova održivost u 21. veku govorila dr Gina de Alvis, nezavisni istraživač u bibliotečko-informacionoj delatnosti iz Singapura. Uvodnu reč održala je predsednica Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara Bojana Petraš, koja je između ostalog bila inicijator i koordinator ovog predavanja.

Na vebinaru su obrađivane savremene tendencije u bibliotekarstvu, predstavljeni modernizovani prostori i usluge javnih i specijalnih biblioteka u svetu, a istaknuta je i potreba za pronalaženjem novih tipova saradnje u okviru ustanova. Takođe je predstavljena i planirana studija, koja će biti sprovedena u narednom periodu, a baviće se trenutnim stanjem i okolnostima u kojima se nalaze specijalne biblioteke u Srbiji.

Bojana Petraš
Narodni muzej Zrenjanin
vidovicbojana.nmz@gmail.com