Музејско друштво Србије 
Етнолошке секције Музејског друштва Србије
Етнографски музеј у Београду, 3. новембар 2025. године
У понедељак, 3. новембра 2025. године, са почетком у 11 часова у Етнографском музеју у Београду отворен је једнодневни стручни скуп Етнолошке секције Музејског друштва Србије. Тема овогодишњег скупа била је Култура исхране.
Циљеви Стручног скупа су вишеструки – окупљање стручњака и размена искустава, представљање и дискусија о темама које за све нас представљају својеврсне изазове и развијају недоумице, као и проналажење конкретних решења и алата за будући рад повезан са изабраним темама Скупа.
Добродошлицу у име домаћина пожелела је Јелена Секуловић, музејска саветница Етнографског музеја у Београду која је истакла значај културе исхране. Подршку стручном скупу дао је и председник Музејског друштва Србије др Љубиша Васиљевић који је етнолозима пожелео успешан рад. Бранка Сикимић, председница Етнолошке секције образложила је разлоге за одабрану тему. Програм је даље обухватао излагања пететнолога из различитих институција који су изложили своје пријављене теме, након чега је одржана и дискусија са присутним члановима. Нажалост, три излагача била су спречена да присуствују скупу.
Излагање којим је отворен овогодишњи стручни скуп је Кулинарска разноврсност као културно наслеђе, др Милоша Матића (Етнографски музеј у Београду). Појам разноврсности у оквиру културе исхране неретко је одраз идентитета или настојања да се искаже идентитет.Разноврсност исхране може да се посматра у смеру знања и вештина припреме хране, али и у смеру употребе намирница, што указује на комплексност појединачних кулинарских продуката. На простору Балкана многе намирнице користе се као храна, посебно кад је реч о намирницама конзервираним на традиционалан начин.Разноврсност унутар културе исхране може да се посматра као екстернализација конкретних друштвених и економских контекста. Култура исхране представља екстернализацију укупне друштвене структуре. Систем исхране се користи за унутардруштвену комуникацију, као и за идентификацију ка другим друштвима и поред дељених кулинарских вредности. Након излагања, колега Матић најавио је јубиларни број Гласника Етнографског музејa, који излази 2026. године – 100 година након првог броја. Упућен је позив да се пошаљу радови и теме у што већем броју.
Следеће предавање у првом делу стручног скупа одржала је Александра Продановић Бојовић (Музеј афричке уметности, Београд) – Рецепт за дуплу срећу – исхрана повезана са култом близанаца у Западној Африци. Колегиница Продановић Бојовић приближила нам је чињеницу да се у западној Африци рађа највећи број близанаца на свету. Код народа Јоруба из Нигерије, који има највишу стопу близаначких порода на свету, развило се култно поштовање близанаца. Они се сматрају благословом за породицу и божанском манифестацијом плодности и изобиља. Концепт изобиља је симболички представљен и ритуалима везаним за храну која се спрема за близанце, као и посебним јелима за жене које желе да роде близанаце. Веза између хране као симбола плодности и рађања близанаца јасно је изражена и код прослава посвећених близанцима који се код народа Га у Гани одржавају у оквиру жетвенихцеремонија јама.
Након паузе за кафу, уследила су три предавања која су се односила на презентацију одређених јела. Колегиница Снжана Томић (Музеј на отвореном Старо село Сирогојно) причала јео традиционалном јелу – Ћешке. Ово јело које се прави од пилетине и јечма, данас се спрема у југозападном делу Србије и важи за посебан специјалитет. На основу резултата истраживања аутора спроведених 2012. године у Прибоју, кроз документарни филм представљен је начин његове припреме и указано је на значај и аспект његове употребе.
Потом је Снежана Шапоњић Ашанин имала излагање Знање и вештине прављења кајмака као елемент на Националној листи нематеријалног културног наслеђа Србије. Знања и вештине прављења кајмака као важне намирнице у култури исхране, карактеристичан је за традицијске заједнице које се баве сточарством на подручју централне и западне Србије. Пракса производње кајмака је очувана све до данас, а процес је одличје традицијске праксе и локалног идентитета. И данас, у домаћинствима кајмак праве углавном жене. Сировина је пуномасно млеко које се загрева и разлива у плитке посуде ради квалитетнијег формирања коре, односмо кајмака. Кајмак је одувек представљао веома квалитетну намирницу. Јео се у свечаним приликама, али и свакодневно. Познат је као пастирска храна, али и као храна која се износила на трпезу у разним породичним слављима. Данас се кајмак осим у кућним условима производи и у приватним млекарама.
Завршно предавањеО посластицама са Косова и Метохије одржала је Мина Дармановић (Музеј у Приштини). У свом приказу колегиница се осврнула на посластице припремане у домаћој радиности, али и на оне посластице занатске израде које имају дугу традицију, а које су се под утицајем различитих култура, развилекао специјалитети са неким својим специфичностима. Представљено је и посластичарство, стари оријентални занат који је био везан за градску средину и занаткојим су се бавили Горанци из Шарпланинске жупе Горе. Посластице о којима је колегиница Дармановић причала, пробали смо уз кафу.
Након одржаних предавања, настављена је дискусија са присутним члановима Етнолошке секције. Договорено је да се темом Култура исхране бавимо у наредном периоду. Идеја је да објавимо зборник радова, након чега је планирана и заједничка изложба. Рок за пријаву теме је до краја године (31. децембар), након чега ћемо аплицирати за средства за израду зборника на конкурсу Министарства културе РС. О појединостима која се тичу пријаве теме, чланови Етнолошке секције биће посебно обавештени.
Стручни скуп је завршен уз стручно вођење кроз изложбу Керамика: Отисак, ауторке Јелене Туцаковић.
Бранка Сикимић
председница Етнолошке секције
Музејског друштва Србије