МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУЗЕЈА

ФОТО

Поштовани музеалци,

Упућујемо вам најискреније честитке поводом Међународног дана музеја.
Честитамо вам на резултатима које сте постизали у 2021. години у вашим институцијама и захваљујемо на труду који сте уложили у афирмацији МДС. Подсећамо да је протекла година била успешна и да је Друштво добило ново руководство на Изборној скупштини која је организована 15. новембра у Музеју Југославије, а објавили смо и Билтен бр.12 и часопис Музеји 8.
Искрено се надамo да ће и ова година бити успешна за све чланове МДС.
Овогодишњим добитницима награде Михаило Влтровић најискреније честитамо и радујемо се још једном заједничком сусрету на Свечаној седници Скупштине у Лесковцу 18. маја.

Поводом 18. маја 2022. године ИО МДС

Кратко подсећање на национално струковно организовање музеалаца у Србији

Потреба за организовањем музејских стручњака и музеја на територији Србије јавља се у периоду између два светска рата, о чему сведочи постојање Музејског друштва Ниш. Током Другог светског рата постојала је иницијатива о оснивању музеја у унутрашњости, што је подразумевало и рад на образовању стручног кадра. Међутим, интезивно формирање музеја у Србији, у оквиру тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, започиње од 50-тих година XX века и означено је као „музејски бум“. Нова држава је водила бригу о свим сферама живота, а организовање музејске делатности био је важан задатак као и стручно образовање музејских кадрова. Брига државе за музејску делатност потврђује и чињеница да је 1948. године у Београду одржана и прва Конференција музејских радника НР Србије, чији је резултат било издавање музејског приручника „Основна упутства о организацији и раду завичајних музејаˮ. Исте године, покренут је и часопис Музеји, чија је основна идеја била да се у њему објављују текстови о музејским и конзерваторским проблемима.

На територији тадашње државе, на нивоу република и покрајина, прво је оснoвано Музејско – конзерваторско друштво. Приоритетни циљ свих музејских удружења након Другог светског рата било је образовање и стручно усавршавање „музејских радникаˮ. Називи удружења су се повремено мењали, а на нивоу државе Југославије постојао је и Савез музејских друштава Југославије. Републичка друштвасумеђусобно сарађивала, а периодично је организован и Конгрес Савеза музејских друштава Југославије.

Организовање музејских стручњака у Србији било је у складу са законском регулативом тог времена, прво као Друштво музејских радника Србије, а од 10. маја 1962. године на Скупштини је промењен назив у Музејско друштво Србије, који се задржао до наших дана. Делатност Друштва била је усклађена са општим друштвеним токовима, па је то била „добровољна организација радника из области културеˮса пуним називом  ̶ Музејско друштво Србије „чије је седиште било у музеју из којег је изабран председник Извршног одбораˮ. Друштво је сарађивало са сродним удружењима (Друштвом музејских радника Војводине, Музејским друштвом Косова, Заједницом музеја Србије, Друштвом историчара уметности Србије, Друштвом конзерватора Србије), али и са друштвеним и политичким организацијама (Савезом синдиката, Савезом удружења Бораца НОР-а, Савезом социјалистичке омладине и другим организацијама). Највећи орган управљања била је Скупштина, коју су чинили „изабрани делегати од чланова Друштва појединих музеја, галерија и других сродних ОУР-аˮ.

Музејско друштво Србије је 80-тих година XX века организовало неколико стручних екскурзија и стручних скупова. У Доњем Милановцу 1989. године чланови Музејског друштва Србије учествују на скупу Модернизација сталних поставки музеја, али на прагу велике друштвене кризе и распада тадашње државе комуникација међу стручњацима се прекида, па се многе предложене идеје не реализују. Након неколико година паузе, 1995. године у Конаку кнеза Милоша, Музејско друштво Србије и Друштво историчара уметности Србије организују семинар Менаџмент у музејима. Музејско друштво Србије је тих ратних година протествовало због уништавања културне баштине у Југославији и тим поводом је послало неколико апела Генералном секретару UNESCO-a и ICOM-a који су остали без одговора

 У несигурним и тешким временима, Музејско друштво Србије није престало да делује, али је имало периоде неактивности. Постепена нормализација стања у друштву и демократски процеси који су се осетили у свим сферама рада, пробудили су идеју о обнављању рада Музејског друштва Србије. У Народном музеју у Београду, 19. јула 2001. године, организована је Иницијативна скупштина за обнову рада Музејског друштва Србије, а Оснивачка скупштина за обнову Музејског друштва Србије организована је у Народном музеју у Београду, 8. новембра 2001. године. На Оснивачкој скупштини формирана је редакција гласила Друштва „Билтен“. У овом периоду радило се и на конституисању Комисије за доделу награда и признања „Михаило Валтровићˮ. На Другој проширеној седници Извршног одбора, одржаној  8.4.2002. године донета је Одлука:“да се остави назив награде  Михаило Валтровић, због успомене на првог српског музеолога.ˮ Истоимена награда је последњи пут додељена 1987. године у организацији Заједнице музеја, која је престала тада да постоји. Награда „Михаило Валтровић“ састоји се од плакете и дипломе. Идејно решење за плакету, са ликом Михаила Валтровића, урадио је вајар Кокан Коки Јовановић, уз асистенцију вајара Зорана Кузмановића Кузмана из Смедерева, којa се, према направљеном узорку,  израђују и данас и награђенима уручује  на Свечаној седници Скупштине 18. маја, на Међународни дан музеја.