С поносом представљамо дванаести број часописа Музеји, који и овога пута доноси разноврсне и методолошки утемељене научне и стручне прилоге из области археологије, музеологије, културне историје, библиотекарства, историје, историје уметности и педагогије.
Богатство тема, приступа и ауторских гласова сведочи о виталности музејске струке и ширини поља културног наслеђа које заједнички истражујемо, тумачимо и представљамо јавности.
Број почињемо археолошким садржајима: Јанко Врачар анализира налазе римског царског новца са простора Бања Луке, док Настасија Радовановић у свом раду доноси резултате анализе животињских остатака са каснонеолитског локалитета Страгари–Шљивик. Тимка Алихоџић и Милица Тапавички Илић кроз рад „Graves – Time Capsules for the Future“ отварају питања меморије, времена и археолошког сведочанства.
У домен културне историје и историје науке уводи нас текст Иване Ћирић о часопису Наука и техника, значајном, а недовољно истраженом сведочанству научне културе Југославије у периоду 1941–1954 године. Снежана Шарбох, Братислав Стојиљковић, Милош Лазаревић и Зоран Пајић заједнички реконструишу сусрет и интеракцију двојице изузетних проналазача – Љубомира Клерића и Николе Тесле, и њихов утицај на технолошка стремљења.
Сегмент посвећен музеолошким праксама ове године обилује радовима из области публике и едукације. Анђела Петровић разматра категоризацију музејске публике и њене импликације на комуникацију и анимацију, док Ивана Белина анализира улогу музејске педагогије у инклузивном образовању. Тему рада са младима наставља Јана Матић, указујући на вредност ко-креације кроз пример Друштва младих пријатеља Народног музеја Србије.
Јелена Секуловић уноси нову перспективу разматрањем односа музеја и одрживости у моди, области која све више постаје предмет културне и социјалне анализе.
У наредном делу броја, Бошко Љубојевић испитује историјски развој аутомата до модела UD M.42, док Ивана Јовановић представља стваралачки опус Богосава Живковића, једног од најзначајнијих представника наиве.
Следе текстови који се баве изложбеним праксама: приказ Доклеје, који сам приредио, затим приказ Драгане Вучићевић о изложби Фосилизација и текст Драгане Мартиновић посвећен изложби „Век индустријализације у Аранђеловцу“.
Сваки од ових прилога на свој начин доприноси основној мисији часописа Музеји: да подстиче размену знања, унапређује стручни дијалог и осветли важне сегменте културног наслеђа нашег простора. Захваљујем ауторима на посвећености и вредном раду, као и свим сарадницима који су омогућили настанак овог броја. Надамо се да ће Музеји 12 подстаћи нове увиде, истраживања и професионалне разговоре унутар музејске заједнице и ван ње.
Захваљујем се свим ауторима, сарадницима и члановима Уређивачког одбора који су пружили немерљив допринос настанку овог броја часописа.
Такође, користим прилику да се захвалим свима који су, током година излажења нове серије Музеја, допринели да часопис стекне научну категорију М54.
Добијање научне категорије поставља строжије захтеве пред ауторе, сараднике и Уређивачки одбор, али представља и позитиван изазов који ће инспирисати напоре да нови, тринаести број часописа, буде срећан и квалитетан.
Музеји 12 у ПДФ формату могу се преузети путем следећег линка.
Др Љубиша Васиљевић, музејски саветник
Председник Музејског друштва Србије МДС