НАГРАДА „МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ“ ЗА 2019. ГОДИНУ

Записник са састанка Комисије за доделу наградa и признања МДС-a у 2020. години за период јануар–децембар 2019. године

Дана 4. септембра 2020. године у Музеју Војводине у Новом Саду одржан је састанак Комисије за доделу награда и признања МДС-а. Комисија је радила у саставу: Делфина Рајић, Љиљана Трифуновић, Бојана Илић, Љубиша Васиљевић и председник Комисије Тијана Станковић Пештерац. На састанку нису били присутни чланови Комисије Дарко Жарић и Мирко Грлица. С обзиром на то да према члану 3. Пословника о раду Комисије за доделу награда и признања, она пуноправно ради ако седници присуствује више од половине чланова, састанак је било могуће одржати, а одлуке о награди за све категорије, након четворосатног већања, донете су већином гласова или једногласно.

За категорију 1) истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) поднете су три пријаве:

Драгана Лазаревић Илић, историчар, музејски саветник на предлог директора Народног музеја Ваљево Јелене Николић Лекић. Подршку предлогу Народног Музеја Ваљево дали су представници републичких установа културе и науке и стручњаци из области науке и културе града Ваљева: др Синиша Мишић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, Небојша Дамњановић, историчар – музејски саветник Историјског музеја Србије, др Бојана Миљковић Катић, виши научни сарадник Историјског института Београд, др Љубодраг П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, др Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник Института за савремену историју, др Гордана Петковић, историчар, музејски саветник Музеја града Новог Сада, Александар Марушић, историчар, виши кустос и директор Музеја рудничко-таковског краја, др Милоје Николић, историчар, саветник Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Бранислава Јордановић, историчар, музејски саветник Педагошког музеја Београд, Анђелија Радовић, историчар, музејски саветник Војног музеја Београд, Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда, мр Војислав Јовановић, директор Модерне галерије Ваљево, Бојана Савчић, директор историјског архива Ваљево, Велибор Видић, историчар, архивски саветник Историјског архива Ваљево, Виолета Милошевић, директор Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“Ваљево, Бранка Јовић, библиотекар, саветник Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, Милка Крстивојевић, архитекта – саветник Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Зорица Марковић, историчар уметности, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Мирјана Бојић, етнолог, директор Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ Ваљевои Немања Расулић, директор Центра за културу Ваљево.

Уз предлог су достављени: детаљна радна биографија, библиографија научних и стручних радова и публикација, обраложење резултата, закључак и предлог за доделу награде са потписима предлагача и друга пратећа документација.

На предлог мр Рифата Куленовића, директора Музеја науке и технике, Боре Димитријевића, некадашњег директора Народног музеја Зајечар и Зорице Петровић, вишег кустоса Народног музеја Аранђеловац номинован је др Владимир Кривошејев, историчар – музејски саветник.

Приложена је биографија, изузетно детаљна библиографија (са експографијом, пописом научних радова по М категоријама и осталим објављеним радовима, образложење предлога и оцена резултата, закључак предлога и бројни прилози (на компакт и двд дисковима и публикације).

Душица Живковић, етнолог – музејски саветник Етнографског музеја номинована је на предлог др Маје Живић, директора Народног музеја Зајечар. Уз предлог су достављена писма подршке: Тијане Чолак-Антић Поповић, директора Етнографског музеја; Неле Тонковић, директора Народног музеја Шабац; Милана Живковића, в. д. директора Завичајног музеја у Књажевцу; Ивана Брборића, директора Завичајног музеја Жупе; проф. др Драгане Радојичић, директора Етнографског института САНУ; Небојше Димитријевића, директора Музеја рударства и металургије Бор; Горана Васића, директора Народног музеја у Крушевцу; Владанa Стојановића, директора Народне библиотеке „Његош“ Књажевац; Небојше Брадића, позоришног редитеља из Удружења Дунавфест Србија; Зорана Вапе, директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе; Звонка Мандића, в. д. директора Музеја у Пријепољу; др Гордане Бојковић, директора Народног музеја у Пожаревцу; проф. др Данијела Синанија, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, председника Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије и председника Етнолошко-антрополошког друштва Србије; Жаклине Николић, директора Библиотеке „Центар за културу“ Кладово; Саше Стаменковића, директора Народног музеја Врање и Ивице Трајковића, директора Музеја Крајине Неготин.

Комисији су уз пријаву достављени следећи документи: биографија, библиографија научних и стручних радова и публикација, образложење и оцена резултата, закључак и предлог награде, писма подршке предлогу, штампане публикације и подаци у дигиталној форми (текстови, новински чланци, фотографије).

Сви кандидати имају импресивне биографије и библиографије, које су Комисији представљене примереним прилозима достављеним уз пријаву. Сви су познати и препознатљиви у музеолошким и културолошким круговима, али је већином гласова, Комисија одлучила да награда Михаило Валтровић у категорији истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) у 2019. години припадне Драгани Лазаревић Илић. Колегиница Лазаревић Илић, којој се музејски стаж завршава 2021. године, остварила је изванредан допринос у српској музеолошкој делатности. За разлику од друга два кандидата, који су се издвојили у пословима менаџера или помоћника министра за културно наслеђе, колегиница је искључиво била посвећена музејској струци. Током више од три деценије непрекидног рада остварила је завидне резултате у домену музеологије, историје и културе кроз послове систематског прикупљања музејске грађе и података, стручне обраде и заштите у сектору фотографије и разгледнице, осавремењавању изложбене делатности Народног музеја Ваљево, како путем визуелног доживљаја, тако и применом савремене технологије. Запажено је и њено залагање да се предмети везани за живот и рад Десанке Максимовић третирају као меморијална збирка, те је аутор сталне поставке О Десанки пером и сликом у историјском спомен комплексу у Бранковини. Њено свестрано деловање у Музеју, нарочито је вредновано од стране музејског колектива на челу са управом и издваја се као рад изузетног професионалца, са посебним нагласком на квалитет „скромне“ и „ненаметљиве“ личности. Чињеница је да је Драгана Лазаревић Илић остварила значајне резултате у области музеологије, што је посебно наглашено тиме да је свако њено учешће на научним конференцијама, скуповима или гласилима имало музеолошки утемељену тему.

Две пријаве предате су за категорију 2) музеју (музејској установи) за изузетне резултате постигнуте у 2019):

Галерија САНУ номинована је на предлог уметничког директора Графичког колектива Љиљане Ђинкул. Уз предлог награде, у којем су пописане изложбе и пратећи догађаји организовани у Галерији САНУ током 2019. године, достављени су и каталози шест реализованих изложби (Марко Челебоновић (1902–1986), Отисак времена 70/∞, Светомир Арсић Басара, радови 1998–2018, Љуба Поповић (1934–2016), Свет и време Слободана Јовановића, Духовно и културно наслеђе манастира Студенице).

Народни музеј Крушевац номинован је за награду Михаило Валтровић на предлог директора Народног музеја Краљево Дарка Гучанина и Александра Марушића, директора Музеја рудничко-таковског краја. Уз предлог награде, Комисији су достављени и одговарајући прилози: каталози тематских изложби, као и компакт дискови са прес-клипингом, видео материјалом и фотографијама нове сталне поставке.

Иако је Галерија САНУ привукла велики број посетилаца реализацијом квалитетних изложби, од којих су четири посвећене опусу значајних уметника и академика, Народни музеј Крушевац се у 2019. години издвојио отварањем сталне поставке, те је Комисија једногласно донела одлуку да се награда Михаило Валтровић у 2019. години додели Народном музеју Крушевац у категорији музеју (музејској установи) за изузетне резултате постигнуте у 2019). Након 40 година од отварања прве сталне поставке, адаптиран је објекат у којем је смештен Музеј и приступило се осмишљавању нове сталне поставке. Музејске збирке ове установе броје више од 23.000 разноврсних предмета и показују комплексност ове установе (природњачка, археолошка, етнолошка, историјска, збирка културне историје и ликовна збирка). Комисија је мишљења да је деветогодишњи континуиран рад кустоса и конзерватора на осмишљавању и реализацији изложбених целина, у складу са захтевима савремене музеологије, уродио плодом и да је стална поставка, отворена 2019. године, представила културно наслеђе града Крушевца и његове околине на прави начин, дајући му један модеран визуелни идентитет. Поставка обухвата дуг временски распон – од праисторије до средине 20. века (праисторија, антика, средњи век, доба турске превласти, обнова српске државности итд.). Организована је у два нивоа и распоређена на 820 м² изложбеног простора. Као тематске целине издвајају се три града моравске Србије – Крушевац, Сталаћ и Козник, са посебним акцентом на Крушевачки град и период владавине кнеза Лазара. По начину презентације, нарочито се издвајају легат композитора Станислава Биничког и импресивна макета Видовданског храма Ивана Мештровића. Поред директора Народног музеја Београд, на отварању сталне поставке присуствовали су челници институција које су финансијски помогле њену реализацију.

Стална поставка представља идентитет сваког музеја, а њено креирање подухват читавог тима стручњака. За његову реализацију потребна су замашна финансијска средства, која је често веома тешко обезбедити и која готово увек подразумевају адаптацију музејских објеката. Осим тога, рад стручњака на сталној поставци захтева систематски приступ и вишегодишње залагање, које се паралелно одвија уз редовну музејску делатност.

За категорију 3) појединцу или ауторском тиму за изузетне резултате у 2019. години, Комисији је достављено пет пријава:

Др Снежана Мишић, историчар уметности – музејски саветник, програмски директор Галерије Матице Српске, номинована је за пројекат Ђура Јакшић – Између мита и стварности, на предлог др Игора Борозана, ванредног професора Филозофског факултета у Београду.

Пријава се састоји од предлога за доделу награде, детаљног образложења и оцене резултата, кратке биографије ауторке, приказа изложбе потписаног од стране Валентине Вуковић, а објављеног у Грађи за проучавање споменика културе Војводине XXXII (2019), избора из Књиге утисака, позивница са изложбе и пратећих догађаја, исечака из штампаних и електронских медија, извештаја о медијским прилозима и каталога изложбе са пратећим видео материјалом (кратким филмом о изложби).

Чарна Милинковић, историчар – виши кустос и Љубица Отић, историчар – музејски саветник Музеја Војводине номиноване су од стране др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице Српске за пројекат Испит зрелости.

Уз препоруку је достављен опис реализованих радионица објављених на вебсајту Музеја, детаљан прес-клипинг (интервјуи, најаве изложбе и пратећих догађаја, фотографије сваког сегмента изложбе), најаве пратећих предавања са описима, као и каталог изложбе.

За пројекат сталне изложбене поставке Никола Кока Јанковић – Живети уметност у Крагујевцу номинована је Катарина Бабић, историчар уметности – виши кустос, на предлог в. д. директора Народног музеја у Крагујевцу Милоша Јуришића.

Уз образложење достављен је каталог изложбе, те рецензија текста Катарине Бабић о Галерији Николе Коке Јанковића коју потписује Вера Грујић, музејски саветник и кустос Збирке југословенске скулптуре Народног музеја у Београду и рецензија пројекта сталне поставке академика и вајара Светомира Арсића Басаре.

Др Душица Бојић, музејски саветник, историчар и директор Историјског музеја Србије и Небојша Дамњановић, музејски саветник, историчар у Историјском музеју Србије номиновани су за пројекат Крај великог рата 1917–1918. на предлог др Драге Његована, музејског и научног саветника у пензији.

Уз образложење награде достављена је биографија Небојше Дамњановића и детаљна биографија са библиографијом др Душице Бојић са фото прилозима на компакт диску и монографијом/каталогом изложбе у две свеске.

За пројекат Мода у модерној Србији виши кустос Музеја примењене уметности Драгиња Маскарели номинована је од стране директора ове установе мр Љиљане Милетић Абрамовић.

Уз пријаву су достављени: кратка биографија Драгиње Маскарели, досије пројекта, каталог изложбе и избор из прес-клипинга на компакт диску.

У овогодишњој конкуренцији нашло се пет изузетно квалитетних пројеката, односно осам аутора. Ради се о четири тематске изложбе и једној сталној (изложби дела вајара Николе Коке Јанковића), од којих је свака имала добар одјек у културној и широј јавности (о чему сведочи прес-клипинг који је Комисији предат уз готово све пријаве). Теме које обрађује свака од горе поменутих изложби, као што су лик и дело чувеног сликара и песника Ђуре Јакшића, матурски испит као део приче о развоју школа на нашим просторима од друге половине 19. до средине 20. века, крај Првог светског рата, мода у модерној Србији (модни предмети из 19. и почетка 20. века) и вајарски радови једног од најзначајних српских скулптора периода после Другог светског рата – Николе Коке Јовановића, представљају популарне, занимљиве теме и тиме веома привлачне посетиоцима музеја. За потребе реализације, сваки од пројеката имао је на располагању различита финансијска средства, па је разлика у том аспекту очигледна и нарочито се рефлектује у присуству мултимедије и дигиталних технологија које захтевају озбиљна улагања, како у хардвер, тако и у софтверска решења.

Стога се Комисија приликом избора руководила комплетном сликом пројекта/изложбе – анализиран је музеолошки приступ аутора, изглед и садржај каталога/монографије, пратећи програми (едукативне радионице, предавања, други догађаји), гостовања и начин промовисања. Свака од изложби имала је одређене квалитете. Легат Николе Коке Јанковића, једног од најзначајнијих вајара српске и југословенске скулптуре друге половине 20. века, по први пут добио је адекватан, наменски грађен галеријски простор; тема је обрађена мултидисциплинарно, а најрепрезентативнији радови изложени на савремен начин. Својим сведеним и пријемчивим дизајном изложба Мода у модерној Србији представља колекцију од осамдесет једног предмета, који се чувају као саставни део Збирке текстила и костима Музеја примењене уметности. Врста изложеног материјала захтевала је детаљну конзерваторску припрему и мукотрпан рад који је претходио поставци, те озбиљно промишљање аутора, како би се представила једна од ретко виђених тема у музејима. На изложби Крај великог рата 1917–1918. ратна тема приказана је на један, за наше музеје потпуно иновативан начин, који је сасвим сигурно побуђивао емотивну реакцију посетилаца, са централном причом о учешћу Срба и Србије у пресудним годинама рата. Идејно решење ове поставке безмало је импресивно и потпуно савремено, а интерпретација потпомогнута дигиталном технологијом, са популарним елементима интерактивности.

У односу на горе поменуте, два пројекта су се издвојила, па је Комисија једногласно донела одлуку да у овој категорији награда Михаило Валтровић припадне ауторима: Ђура Јакшић – Између мита и стварности и Испит зрелости – др Снежани Мишић за изложбу о једном од истакнутих сликара српског романтизма и Чарни Милинковић и Љубици Отић за изложбу Испит зрелости.

Мултимедијална изложба Ђура Јакшић – Између мита и стварности реализована је у наше две кључне установе културе – Галерији Матице Српске и Народном музеју у Београду, па су прилику да је посете имали грађани Београда и Новог Сада. Укупан број посетилаца износио је 26.652. Приступ који је др Снежана Мишић имала приликом реализације овог пројекта захтевао је свеобухватну анализу лика и дела Ђуре Јакшића, разумевање времена у којем је живео, његових идеја, намера и стилских промена. Нека од изложених дела до сада никад нису била предмет научне пажње, што представља посебан допринос ауторке, што се може видети и у каталогу са расправним текстом, хронологијом и каталогом изложених радова. Пратећи програми допринели су успешности целокупног пројекта – велики број предавања еминентних стручњака, разноврсни едукативни програми и креативне радионице (52 предавања и тумачења, уз учешће чак 60 стручњака). Нарочито се издваја реализација документарног филма Новосадски дани Ђуре Јакшића у продукцији Радио-телевизије Војводина и у сарадњи са Факултетом техничких наука, те Српском православном црквом. Осим тога, велику пажњу јавности изазвао је рекламни спот за изложбу и промотивни филм под називом Моментум, који је снимљен у сарадњи са Академијом уметности у Новом Саду и који је однео међународну награду Museums in Short, за најбољи кратки филм по гласовима публике у конкуренцији од 55 филмова из 26 земаља света. Поменута награда додељује се за најбоље форме за ширење и представљање музејских садржаја. Особеност овог филма је што су глумци били запослени кустоси и конзерватори Галерије Матице Српске, који су оживели Јакшићеву слику Устанак Црногораца.

Изложба Испит зрелости вишег кустоса Чарне Милинковић и музејског саветника Љубице Отић представља причу о образовању као једној од најважнијих тема за развој сваког друштва. Матурски испит увек је имао значајно место у животу појединца, али до сада није био нарочито видљив нити заступљен као музејска тема. Изложба је осмишљена тако да побуди посетиоца на размишљање о сопственој прошлости – полагању матурског испита, изради матурског таблоа и прослави матуре, али и да се диви траговима прошлости неких других људи, оних који су матурирали у периоду од друге половине 19. и прве половине 20. века. Састојала се из два дела: један је представљао у потпуности реконструисану учионицу с краја 19. и почетка 20. века која је садржала оригиналне скамије и наставна учила, што има посебну музеолошку вредност и омогућава посетиоцима „путовање у прошлост“. Изложени су важни историјски документи као што су: записи комисија са полагања матурског испита, ђачка сведочанства и књижице, школски извештаји и уџбеници. Носећи елементи били су матурски таблои, школске униформе и одећа. Неки од предмета припадали су ђацима некадашње Велике православне гимназије (данас Гимназије „Јован Јовановић Змај“). Изложба је резултат тесне сарадње између Музеја Војводине, еминентне новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај“, али и 15 других школских установа и музеја. Пратио ју је велики број разноврсних програма, међу којима се издваја избор за најлепши нови и стари матурски пано. Један сегмент био је посвећен генерацији 1959. матураната Гимназије у Панчеву, који су се окупили на отварању, приликом којег је организован концерт њиховог школског бенда. Изложба се издвојила тиме што је у великој мери задовољила елемент партиципативности посетилаца.

Председник Комисије

за доделу награда и признања МДС

______________________________

мр Тијана Станковић Пештерац

У Новом Саду, 4. 9. 2020.