На основу иницијатива изнетих на Редовној скупштини Музејског друштва Србије и одлуке Извршног одбора Музејског друштва Србије државним органима (Влада Републике Србије, Министарство културе и Министарство финансија) достављен је захтев за ревизију коефицијената за обрачун плата у музејској делатности и унапређење материјалног положаја запослених у култури.
Текст захтева гласи:
ВЛАДА
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Председник Владе Републике Србије
МИНИСТАРСТВО
КУЛТУРЕ
Министар културе
МИНИСТАРСТВО
ФИНАНСИЈА
Министар финансија
ПРЕДМЕТ: Захтев за ревизију коефицијената за обрачун плата запослених у музејској делатности и унапређење материјалног положаја запослених у култури
Поштовани,
Музејско друштво Србије, као национално репрезентативно струковно удружење које окупља музејске стручњаке и музејске установе широм Републике Србије, обраћа Вам се поводом дугогодишњег проблема неадекватног вредновања рада запослених у музејској делатности и све тежег положаја стручних кадрова у области заштите културног наслеђа.
Влада Републике Србије, на седници одржаној 30. децембра 2025. године, усвојила је измене Уредбе о коефицијентима у јавном сектору, осим за културу, где је прецртавањем најнижих коефицијената све до VI степена дошло до озбиљне деградације VI и VII степена стручне спреме. На тај начин додатно је продубљен већ постојећи дисбаланс у вредновању високообразованих стручних кадрова у култури.
Сматрамо да не постоји стручно, економско ни правно оправдање да се запослени који непосредно врше послове заштите културног наслеђа третирају неповољније у односу на друге делове јавног сектора.
Послове у музејима обављају високообразовани стручњаци – кустоси, виши кустоси, музејски саветници, документаристи, конзерватори, рестауратори, библиотекари, архивисти и музејски педагози – који поред редовних радних обавеза испуњавају сложене услове прописане законом и подзаконским актима. Напредовање у музејским звањима подразумева полагање стручних испита, континуирано стручно усавршавање, научноистраживачки рад, објављивање стручних и научних публикација, реализацију изложби, учешће у националним и међународним пројектима и активан допринос развоју струке.
Истовремено, постојећи систем коефицијената не прати сложеност, одговорност и значај послова које ови стручњаци обављају. Посебно забрињава чињеница да се музејска звања, која се стичу након вишегодишњег рада и испуњавања строгих професионалних критеријума, невреднују на адекватан начин кроз систем зарада.
Музеји данас нису само чувари предмета. Они су стручне, научноистраживачке, образовне и развојне институције које учествују, поред основне делатности, и у процесима дигитализације културног наслеђа, међународне сарадње, развоја културног туризма и представљања Републике Србије у свету. Одговорност запослених у музејима подразумева непосредну бригу о културним добрима од националног и међународног значаја, што захтева висок ниво стручности и професионалне одговорности.
Последице дугогодишњег неадекватног вредновања рада већ су видљиве. Музејски сектор суочава се са одливом кадрова, недостатком младих стручњака заинтересованих за рад у култури и све већим потешкоћама у обезбеђивању стручног кадра спремног да одговори савременим изазовима у области заштите културног наслеђа.
Стога захтевамо:
- Хитно покретање поступка ревизије коефицијената за обрачун плата запослених у музејској делатности и другим областима културе;
- Успостављање праведнијег система вредновања стручних и научних звања у музејској делатности;
- Усклађивање материјалног положаја музејских стручњака са нивоом образовања, стручне оспособљености и одговорности које њихов рад подразумева;
- Формирање радне групе у чијем раду би учествовали представници Министарства културе, Министарства финансија, репрезентативних синдиката и струковних удружења у култури;
- Покретање системског дијалога о дугорочном унапређењу професионалног и материјалног положаја запослених у установама заштите културног наслеђа.
Сматрамо неопходним да Република Србија покаже јасну опредељеност ка очувању и развоју својих културних институција, што није могуће без адекватног вредновања рада стручњака који у њима делују. Улагање у кадрове који чувају културно наслеђе није расход, већ инвестиција у културни, научни и друштвени развој земље.
Очекујемо хитан састанак представника надлежних министарстава и Музејског друштва Србије ради разматрања наведених питања и проналажења одрживих решења.
Дописе можете преузети на овом линку.