U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, 27. maja 2026. godine, održana je svečana dodela Priznanja za unapređenje pristupačne komunikacije u muzejima za 2025. godinu. Organizatori, Karitas Srbije i Muzejsko društvo Srbije, nagradili su dvanaest muzeja koji su tokom 2025. godine demonstrirali da su standardi pristupačnosti dostižni, ostvarivi i pre svega neophodni.
Događaj su uvodnim obraćanjima otvorili Darko Tot, izvršni direktor Karitasa Srbije, dr Ljubiša Vasiljević, predsednik Muzejskog društva Srbije i Lioba Bamer, direktorka Austrijskog kulturnog foruma.
Zatim su se učesnicima obratili Manuel Aigner, ataše za socijalna pitanja Austrijske ambasade, Jablanka Tabaš, vršilac dužnosti pomoćnika Zaštitnika građana, Milan Antonijević, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Ljupka Mihajlovska, predsednica Saveza za pristupačnost Srbije.
Poruka sa govornice bila je da pozitivan primer muzeja mora naći odjeka i u drugim sektorima – pravosuđu, zdravstvu i socijalnoj zaštiti koji, prema rečima govornika, u mnogo većoj meri treba da povedu računa o pristupačnosti, kako fizičkoj, tako i komunikacijskoj.
Događaju su prisustvovali i predstavnici organizacija civilnog društva i muzejske struke.
Značaj pristupačne komunikacije u muzejima
Fizička pristupačnost (rampe, liftovi, nesmetano kretanje) dugo je bila jedini merljiv standard inkluzije u kulturi. Dodela koja je danas upriličena polazi od drugačijeg polazišta – da čovek koji može da uđe u zgradu, ali ne može da razume ili doživi postavku, prolazi pustom putanjom.
„Muzeji su riznice znanja, čuvari pamćenja svake zajednice”, rekao je Darko Tot, izvršni direktor Karitasa Srbije.
„Ako to znanje nije dostupno svima – osobama s invaliditetom, starijima, ljudima koji slabije razumeju jezik ili ljudima s nižim nivoom obrazovanja, onda te riznice služe samo odabranima.” Gospodin Tot je naglasio da nagrađene ustanove nisu samo ispunile standard, već su pokazale da „inkluzivnost i pristupačnost nisu dodatni teret koji se podnosi, već standard koji se gradi”.
Dobitnici priznanja
Glavnu nagradu odneo je Etnografski muzej u Beogradu za izložbu Keramika: Otisak — multisenzornu postavku koja je pristupačnost ugradila u samu koncepciju izložbe, kombinujući audio-vodiče, taktilne eksponate, 3D modele, znakovni jezik i AI asistenta dostupnog putem digitalne aplikacije.
Priznanja za doprinos unapređenju pristupačne komunikacije dobilo je još jedanaest muzeja – ukupno dvanaest inicijativa: Galerija Matice srpske, Muzej afričke umetnosti, Muzej grada Beograda, Muzej Nikole Tesle, Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Srbije, Narodni muzej u Leskovcu, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci, Narodni muzej Čačak i Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, koji je prijavio dve inicijative – digitalni vodič kroz Sretenjski ustav i inkluzivnu veb-stranicu Galerije legata Nikole Koke Jankovića.
Na sledećem linku možete pronaći brošuru u kojoj su predstavljene sve inicijative.
U okviru programa, ekspertkinja za pristupačnost u ustanovama kulture, Dženi Karvil Šelenbaher, predstavila je iskustvo Muzeja grada Beča u sprovođenju mera pristupačnosti i inkluzije, kao primer međunarodne dobre prakse i putokaz za dalji razvoj standarda u regionu.
Poruka organizatora bila je jasna: muzeji su ovim primerom pokazali da dostupnost kulture nije utopija ni privilegija bogatih institucija, već stvar volje, metodologije i sistema vrednosti.
„Nadamo se da će muzeji biti baklja koja će obasjati put i biti pravi primer institucijama i drugim akterima iz svih sfera života”, rekao je gospodin Tot.
„Nadamo se da će muzeji biti baklja koja će obasjati put i biti pravi primer institucijama i drugim akterima iz svih sfera života”, rekao je gospodin Tot.
Događaj je zatvoren stručnim vođenjem kroz trenutnu postavku Muzeja savremene umetnosti, čiji je prostor, ne slučajno, odabran za domaćina upravo zato što ispunjava standarde pristupačnosti.