У Музеју савремене уметности у Београду, 27. маја 2026. године, одржана је свечана додела Признања за унапређење приступачне комуникације у музејима за 2025. годину. Организатори, Каритас Србије и Музејско друштво Србије, наградили су дванаест музеја који су током 2025. године демонстрирали да су стандарди приступачности достижни, оствариви и пре свега неопходни.
Догађај су уводним обраћањима отворили Дарко Тот, извршни директор Каритаса Србије, др Љубиша Васиљевић, председник Музејског друштва Србије и Лиоба Бамер, директорка Аустријског културног форума.
Затим су се учесницима обратили Мануел Аигнер, аташе за социјална питања Аустријске амбасаде, Јабланка Табаш, вршилац дужности помоћника Заштитника грађана, Милан Антонијевић, Повереник за заштиту равноправности и Љупка Михајловска, председница Савеза за приступачност Србије.
Порука са говорнице била је да позитиван пример музеја мора наћи одјека и у другим секторима – правосуђу, здравству и социјалној заштити који, према речима говорника, у много већој мери треба да поведу рачуна о приступачности, како физичкој, тако и комуникацијској.
Догађају су присуствовали и представници организација цивилног друштва и музејске струке.
Значај приступачне комуникације у музејима
Физичка приступачност (рампе, лифтови, несметано кретање) дуго је била једини мерљив стандард инклузије у култури. Додела која је данас уприличена полази од другачијег полазишта – да човек који може да уђе у зграду, али не може да разуме или доживи поставку, пролази пустом путањом.
„Музеји су ризнице знања, чувари памћења сваке заједнице”, рекао је Дарко Тот, извршни директор Каритаса Србије.
„Ако то знање није доступно свима – особама с инвалидитетом, старијима, људима који слабије разумеју језик или људима с нижим нивоом образовања, онда те ризнице служе само одабранима.” Господин Тот је нагласио да награђене установе нису само испуниле стандард, већ су показале да „инклузивност и приступачност нису додатни терет који се подноси, већ стандард који се гради”.
Добитници признања
Главну награду однео је Етнографски музеј у Београду за изложбу Керамика: Отисак — мултисензорну поставку која је приступачност уградила у саму концепцију изложбе, комбинујући аудио-водиче, тактилне експонате, 3Д моделе, знаковни језик и АИ асистента доступног путем дигиталне апликације.
Признања за допринос унапређењу приступачне комуникације добило је још једанаест музеја – укупно дванаест иницијатива: Галерија Матице српске, Музеј афричке уметности, Музеј града Београда, Музеј Николе Тесле, Музеј савремене уметности, Народни музеј Краљево, Народни музеј Србије, Народни музеј у Лесковцу, Народни музеј у Смедеревској Паланци, Народни музеј Чачак и Народни музеј Шумадије у Крагујевцу, који је пријавио две иницијативе – дигитални водич кроз Сретењски устав и инклузивну веб-страницу Галерије легата Николе Коке Јанковића.
На следећем линку можете пронаћи брошуру у којој су представљене све иницијативе.
У оквиру програма, експерткиња за приступачност у установама културе, Џени Карвил Шеленбахер, представила је искуство Музеја града Беча у спровођењу мера приступачности и инклузије, као пример међународне добре праксе и путоказ за даљи развој стандарда у региону.
Порука организатора била је јасна: музеји су овим примером показали да доступност културе није утопија ни привилегија богатих институција, већ ствар воље, методологије и система вредности.
„Надамо се да ће музеји бити бакља која ће обасјати пут и бити прави пример институцијама и другим актерима из свих сфера живота”, рекао је господин Тот.
„Надамо се да ће музеји бити бакља која ће обасјати пут и бити прави пример институцијама и другим актерима из свих сфера живота”, рекао је господин Тот.
Догађај је затворен стручним вођењем кроз тренутну поставку Музеја савремене уметности, чији је простор, не случајно, одабран за домаћина управо зато што испуњава стандарде приступачности.